Kako napraviti savršenu bečku šniclu: Hrskava spolja, sočna iznutra

Priprema bečke šnicle ne zahtijeva kuharsko iskustvo ni skupe namirnice. Na stolu treba da se nađu teleće šnicle, brašno, jaja, prezle, so, te ulje ili mast za prženje. Kvalitet jela, međutim, odlučuje se u detaljima.

Prvo pravilo tiče se mesa. Ono treba istanjiti tako da bude približno ujednačene debljine, ali ga ne treba pretjerano tukli, jer bi izgubilo strukturu. So se dodaje neposredno prije paniranja. Upravo zbog toga što je recept jednostavan, kvalitet mesa dolazi do punog izražaja.

Paniranje se odvija u tri faze: šnicla se prvo uvalja u brašno, s čime se otresu suvišne količine, zatim provuče kroz umućena jaja, a na kraju kroz prezle. Bitno je da prezle ne budu čvrsto utisnute u meso — trebaju ostati rastresite. Upravo to tokom prženja daje onu poznatu, vazdušastu i neravnu koricu.

Masnoća za prženje mora biti dobro zagrijana i u dovoljnoj količini da šnicla u njoj praktično pliva. Samo tako će se ravnomjerno ispržiti. Temperatura treba da bude dovoljno visoka da se paniranje brzo zapeče, ali ne i prevelika, da prezle ne izgaru prije nego što se meso ispeče. Šnicla se prži kratko sa obje strane, zavisno od debljine, dok ne poprimi prepoznatljivu zlatnožutu boju.

Postoji i trik koji čini veliku razliku: dok se šnicla prži, može se kašikom pažljivo zalijevati vrelim uljem. Korica će tako ravnomjerno narasti i postati posebno hrskava. Gotova šnicla izvlači se na papirni ubrus da se ukloni višak masnoće. Preporučuje se da dugo ne ostaje pokrivena, jer para omekšava hrskavu koricu.

Serviranje je tradicionalno jednostavno: uz krišku limuna, a kao prilog dobrodošla je krompir-salata, kuvani ili pečeni krompir ili zelena salata.

Ono što recept čini posebnim jest upravo njegova jednostavnost — dobro istanjeno meso, pravilno paniranje i odgovarajuća temperatura prženja dovoljni su da nastane klasik koji je hrskav spolja, sočan iznutra i mirisan čim stigne na sto.