Kako je propalo „jugoslavenski Las Vegas": priča o hotelu Haludovo na Krku

Kada je arhitekta Boris Magaš krajem šezdesetih godina dizajnirao hotelski kompleks Haludovo u blizini Malinske, malo ko je mogao pretpostaviti da će upravo taj objekat postati jedan od najprepoznatljivijih simbola jugoslavenskog turizma.

Srce kompleksa činio je hotel Palace s pet zvjezdica, okružen hotelom Tamaris s više od 200 soba, deset vila, restoranima, plažom i pristaništem. Sve zajedno moglo je primiti oko 1.400 gostiju. Gostima su se pri vrhu ponudili i zalasci sunca nad Jadranom, jer je hotel bio orijentiran prema zapadu.

Raskoš i ambicije brzo su kompleksu donijele nadimak „jugoslavenski Las Vegas".

Slavu izvan granica zemlje Haludovo je steklo i zahvaljujući Bobu Guccioneu, osnivaču magazina „Penthouse". Godine 1972. čitaoci tog časopisa u SAD-u mogli su kroz sedam stranica saznati za raskošni kompleks na Krku. Reklamna kampanja ciljala je bogate goste sa Zapada, a nudila su se gastronomija, more, luksuz i kockanje. Otvoren je i Penthouse Adriatic Club Casino, u kojem su kao hostese, konobarice i krupijei radile takozvane „Penthouse Pets".

Uz kompleks su se vremenom isplele brojne legende. U pričama se, između ostalih, spominjao i tadašnji irački lider Sadam Husein — navodno je jednoj hostesi ostavio napojnicu od nekoliko hiljada dolara, a njegov je sin, po anegdoti, u hotelskoj sobi zaboravio pozlaćeni revolver. O bazenima punim šampanjca, tajnim sobama i orgijama pričalo se decenijama, ali većina tih priča nikada nije potvrđena.

Zdenko Cerović, koji je u kompleksu radio, a kasnije bio direktor kompanije koja njime upravljala, tvrdio je da su neki detalji kroz vrijeme preuveličani. Kako je objašnjavao, priče o šampanjcu u bazenima, tajnim prostorijama i orgijama nisu odgovarale svakodnevici kompleksa — Haludovo je bilo izuzetno luksuzno, ali i ozbiljan turistički i komercijalni poduhvat.

Guccioneov angažman nije potrajao dugo. Kazino je zapao u bankrot za manje od godinu dana, a on je 1972. godine napustio projekat i ostavio dugove. Kompleks je, međutim, nastavio s radom i godinama ostao jedno od prepoznatljivijih odredišta sjevernog Jadrana.

Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije početkom devedesetih donijeli su preokret: dio kompleksa korišten je za smještaj izbjeglica. Nakon rata došla je privatizacija, a s njom i ubrzano gubljenje starog sjaja. Zadnju brvu kompleks je zatvorio 2001. godine.

Od tada Haludovo propada iz godine u godinu. Tam gdje su nekada šetali bogati gosti danas su grafiti i urušeni objekti, a prirodu je preuzeo dio kompleksa. Paradoksalno, turisti se i dalje kupaju na obližnjoj plaži, samo nekoliko metara od ruševina nekadašnjeg luksuza.

Od aviona s bogatim gostima, šampanjca i kazina do grafita i urušenih zidova — Haludovo je ostalo nijemi svjedok jedne završene ere, piše Mondo.

Tekst je prepričan prema pisanju portala Avaz.ba. Original pročitajte na Avaz.ba.